Diabetes Mellitus

Diabetes Mellitus – Šećerna bolest

Šećerna bolest je hronični poremećaj metabolizma ugljenih hidrata usled smanjenog lučenja insulina, koji je potreban za održavanje normalne koncentracije glukoze u krvi, ili ukoliko pankreas luči normalne ili povećane količine insulina, ali ćelije mišića postaju otporne na njegovo delovanje što za posledicu ima porast šećera u krvi.

• Dijabetes je i poremećaj metabolizma masti. Dolazi do pojačane razgradnje masti, oslobađaju se masne kiseline iz masnog tkiva i nastaju ketonska tela tj. javlja se ketoacidoza.
• Nelečena šećerna bolest vodi do kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja.
• Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil živora-pravilna ishrana, pravilna fizička aktivnost, redovno uzimanje terapije, održavanje idealne telesne mase, redovni kontrolni pregledi.

FAKTORI RIZIKA:

godine života, nasleđe, gojaznost, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, stresogena stanja, štetne navike (pušenje, alkohol).

KLINIČKA SLIKA:

Zbog smanjenog ili nedovoljnog lučenja insulina nastaje povećanje glukoze u krvi (hiperglikemija). Kada koncentracija glukoze u krvi pređe 10mmol/l ona se izlučuje urinom (glikozurija). Za izlučivanje glukoze urinom potrebna je određena količina vode, te su češća i noćna mokrenja. Zbog toga se javlja poliurija. Poliurija uslovljava povećan gubitak vode i elektrolita (natrijuma, hlora, kalijuma) iz organizma, te nastaje dehidratacija. Povećana žeđ se javlja kao prvi znak dehidratacije (polidipsija). Polifagija (povećan apetit) nastaje zbog negativnog balansa glukoze, to povlači za sobom gubitak telesne mase i malaksalost. Pojačana razgradnja masti dovodi do stvaranja ketonskih tela i nastanka ketoacidoze.

Pri sastavljanju dijete neophodno je odrediti: energetske potrebe, ciljanu telesnu masu, vrstu terapije, ekonomska, kulturološka, verska ograničenja dijetoterapije, intoleranciju na neke namirnice. Osnovni pristup u lečenju je edukacija obolelih i članova porodice, adekvatna fizička aktivnost, promena stila života.

Preporučeni dnevni unos hroma je 50-200mg. Namirnice bogate hromom su:pivski kvasac, pivo, vino, kukuruzno ulje, mahunarke, iznutrice, ječam, pšenica, piletina, crni biber, koštunjavno voće, pečurke, brokoli. Najvažnija uloga mu je regulacija nivoa šećera u krvi, povećava lučenje insulina, i aktivira enzim insulin receptor kinazu i pomaže insulinu da se veže za ćelije.

Namirnice se balansiraju kroz šest grupa, pravilna zastupljenost osnovnih nutrijenatana, proteina, masti I ugljenih hidrata, namirnice se biraju sa niskim GI (glikemijskim indeksom) – mera koja označava količinu šećera u krvi stvorenu prilikom varenja određene namirnice, a samim tim i količinu insulina koji se izluči u krv, kcal-orijski unos je individualno određen.